Sparta 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Увод
Спарта,Крит,Тесалија и Беотија у времену од IX до почетка V века пре н.е...........3
Обрада
Настанак Спартанске државе ........................................................................................ 4
Спартанско право ........................................................................................................... 8
Закључак ....................................................................................................... 12
Литература ........................................................................................................................ 13
Спарта,Крит,Тесалија и Беотија у времену од IX до почетка V века пре н.е.
Извори који се односе на настанак спартанске државе веома су оскудни и потоуно несигурни.Историју Спарте тенденциозно приказују већ старогрчки писци, идеолози олигархије, који су у Спарти гледали оличење својих социјално-политичких идеала.Друштвено уређење Спарте у делима тих писаца не сумњиво је веома идеализовано.У друштвеној и филозофској литератури старе Грчке створен је читав правац који је јос у старо доба добио назив ''лаконофилски'' .Тај лаконофилски правац нашао је одраз у радовима Ксенофонта,Платона и у неким Аристотеловим радовима.Дела других представника тог правца или уопште нису могла да се очувају до нашег доба или, уколико су се сачувала, представљају само кратке одломке, редовно шкртог садржаја.
Међутим, ми располжемо и нешто објективнијим подацима о старој Спарти.Они се налазе у делима Херодота и Тукидида.Ова два најзначајнија старогрчка историчара нису спадала у лаконофиле и зато подаци о Спарти које налазимо код њих заслужују више поверење.Вредна пажње су и казивања песника,лиричара VII-VI века пре н.е. који су у својим песмама, делимично сачувани и до нашег доба, приказивали социјално-политичку стварност.Такви су одломци делова Тиртеја и Алкамана.Врло озбиљни подаци налазе се у Паусанијевом делу ''Опис Хеладе'' ( II век пре н. е.) . Најзад, сачувано је неколико спартанских натписа.
Настанак спартанске државе
Постанак спартанске државе, уско је везан за сеобу дорских племена.Подаци о развоју грчког језика показују Ахејци представљали најстарије грчко племе, које је заузимало широко тертиторијално пространство.На Пелопонезу, нарочито на територији спартанске државе, све до њеног постанка говори се ахејским језиком који је био сродан јонском.Дорска племена, заузевси Пелопонез делимично су уништила месно ахијско становништво, делимично су га подјармила, а делимично се асимилирала с њим.
Подаци о постанку спартанске државе којим располажемо код античких аутора, као што је већ речено, изузетно су оскудни и непотпуни.
Највредније податке налазимо код Херодота.Он наводи дуг поименични списак спартанских краљева, почивши од њиховог митолошког претка-полу бога Херакла и његовог сина Хила па све до својих дана ( V век пре н. е.).Има основа за мишљење да се део овог пописа спартанских краљева од V до VIII-XI века пре н. е. заснивао на мање-више тачном историјском предању.Тај попис пружио је извесну могућност да установимо доследан ток појединих догађаја спартанске историје.При том треба користити податке других каснијих грчких историчара, уколико су они могли да објасне историјска предања која Херодот није унео у своје дело.Тако, на пример, историчари из друге половине IV века пре н. е. Ефор, који је у својој ''Општој историји'' дао први повезани, али, разуме се, легендарно-историјски приказ старе Спарте, казе да су се Дорани најпре учврстили у горњем делу долине Еурота, на територији која је касније добила назив Аигитис.На основу овог податка моѕе се створити општа представа о правцу кретања Дорана у њиховом продирању Лаконију; очигледно је да је њихово кретање вршено са севера на југ.Крећући се у великим масама, Дорани су постепено заузимали долину Еурота-Лаконију и територије које су се с њом граничиле на исток.Судећи према подацима који су растурени у античкој литератури, то њихово напредовање било је праћено општим и безусловним поробљавањем домаћег становништва.О томе сведочи и чињеница да је сам политички центар-Спарта-настао тек у IX веку, што је потврђено археолошким материјалима, док је дорска најезда на Пелопонез отпочела најраније у VIII веку.Херодот и Тукидид, дајући најверодостојноје податке о Спарти, пишу о дуготрајном периоду унутрашњих и спољних борби којима је праћено освајање Лаконије од стране Дорана.Према Тукидида, од упада Дорана на Пелопонез до образовања стабиног државног уређења у Спарти прошло је најмање сто година.И управо током те дуготрајне борбе у Лаконији је извршен прелаз ка класном друштву и формиран апарат владајуће класе-спартанске државе.

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com